Specijalizovali su se za izradu teških varenih čeličnih konstrukcija, a njihova oprema je instalirana u čeličanama na svim kontinentima. Pedeset odsto proizvodnje se odnosi na industriju čelika, gdje proizvode mašine za čeličane i elektropeći.
INTERNET DRAŽI OD BUTIKA
Kupovina posredstvom interneta postaje sve zastupljenija, a građani BiH najčešće naručuju odeću i to u skoro 76 odsto slučajeva.
To su podaci Agencije za statistiku BiH o korišćenju informacijskih i komunikacijskih tehnologija u domaćinstvima i pojedinačno, u prošloj godini.
Mnogo je onih koji se odlučuju na ovu vrstu kupovine, iako nekada nisu sigurni da li će im na adresu stići isti artikl kao na slici. Ipak, kažu, cene su toliko niske da se svakako isplati riskirati.
– Često kupujem na internetu, najčešće preko „ibeja“. Uglavnom naručujem odeću, zato što je jeftinija i ima većeg izbora nego u našim buticima. Nekad čekam i po mesec dana na isporuku, ali isplati se, jer je reč o robi koja kod nas neće stići ni za nekoliko godina, a da ne pričam o tome da komadi odeće koštaju svega nekoliko dolara – priča Banjalučanka Maja Vuković, te dodaje da devojke putem interneta pazare čak i venčanice.
Ona kaže da mnoge onlajn prodavnice imaju dobar program zaštite kupaca i mogućnost vraćanja robe, što je, navodi, razlog više za ovaj vid kupovine.
Da sve više građana odlučuje da iz fotelje bira i kupuje, saglasna je i Nedeljka Ilijić, izvršna direktorka udruženja „Oaza“ iz Trebinja.
– Kupuje se sve- od odeće, obuće i nakita. Presudno je to što je ova roba mnogo jeftinija nego u našoj zemlji, a postoji i mogućnost vraćanja, što je svakako plus – pojašnjava ona.
Slobodan M. Dragićević, sekretar Udruženja za informaciono-komunikacione tehnologije pri Privrednoj komori RS, navodi da kupovina putem interneta omogućava da se pazari i izvan radnog vremena, bilo gde u svetu, pod uslovima isporuke koju prodavci nude.
– S obzirom na to da se kupovina odvija elektronski, znači da nisu potrebni dodatni radnici pa je i cena ovih proizvoda mnogo jeftinija u odnosu na prodavnice. Za naše područje je karakteristično to da je marža prevelika, dok je roba koja se prodaje putem interneta mnogo jeftinija. Ujedno, svaki onlajn ponuđač robe mora uskladiti cenu sa svetskim ili evropskim cenama, jer je i dostava raznim brzim servisima isporuke sada već ujednačena prema BiH kao i ostalim evropskim zemljama – pojašnjava Dragičević.
Ističe da kod nas nema potpune elektronske prodaje i kupovine, osim plaćanjem na POS terminalima koje pojedine banke daju prodavcima roba i usluga.
– Elektronska kupovina u BiH nije potpuno elektronska, jer zakonska regulativa, Vlade u BiH, banke i Agencije za bankarstvo u BiH nisu omogućile građanima potpunu pravnu zaštitu. S tim u vezi, banke izlaze u susret klijentima i daju posebne kartice za kupovinu sa manjim iznosima i za plaćanja putem interneta zbog čestih zloupotreba kao i mogućih većih zloupotreba kartica koje građani koriste za unutrašnja plaćanja u BiH putem POS terminala – pojašnjava Dragičević.
Saveti za onlajn kupovinu
Slobodan M. Dragićević, onima koji kupuju posredstvom interneta, savetuje da ne budu lakoverni kupci svega i svačega, jer im, kako kaže, država nije omogućila sigurnost. Preporučuje da se pazari kod proverenih prodavača, da se koriste sistemi iza kojih stoje poznata trgovačka brend imena, kao i da se usluga proveri više puta.
– Kupujte i plaćajte radnim danima i proveravajte stanja na kartici i njenu funkcionalnost, jer naše banke vas ne obezbeđuju od petka u 16 do ponedeljka u osam časova- navodi Dragičević.
Učešće na seminaru, za koji vlada veliko interesovanje, bilo je besplatno, a prisustvovalo je 90 predstavnika privrednih društava iz Srpske. Organizacija seminara rezultat je dogovora Privredne komore RS i Poreske uprave RS o unapređenju saradnje i zajedničkim aktivnostima na edukaciji privrednika iz oblasti djelovanja Poreske uprave RS.
U organizaciji RTRS održanje seminar na temu: “E-upravljanje, organizaciona transformacija i ekonomski razvoj-primjena i izazovi u lokalnom kontekstu”.
Seminar je održan 16.-17-02.2017. godine u RTV Domu.
Rezultat je saradnje naših stručnjaka koji rade sada u Austriji i SR Njemačkoj sa namjerom prenošenja iskustava iz ove oblasti kao i pospješivanje realitacije ovih aktivnosti u RS i BiH.
Materijale sa seminara možete pogledati na ovoj adresi: http://bacid.rtrs.tv
Predstavnici Privredne komore Srpske još jednom su istakli potrebu smanjenja velikog broja fiskalnih i parafiskalnih nameta, ali i potrebu većeg učešća prerađivačke industrije u strukturi BDP-a, kao i definisanje mjera potrebnih za ostvarenje ovog cilja.
Preporuka svim učesnicima ovog postupka je da sačine spisak obaveza dospjelih do 1. septembra tekuće godine, da isti prošire sa nedospjelim obavezama, da sporne i neprenosive obaveze ne prijavljuju, kao i da se opredijele za način pristupa Sistemu.
Privredna komora Republike Srpske organizuje seminar na temu „Izdavanje elektronskih certifikata“ u saradnji sa Poreskom upravom Republike Srpske.
Prema novom Pravilniku o postupku i načinu podnošenja poreskih prijava (Službeni glasnik Republike Srpske br. 7/16), od 01.01.2017 godine, svi isplatioci dohotka, odnosno uplatioci doprinosa će biti dužni da mjesečne prijave poreza po dobitnku podnose isključivo u elektronskom obliku. Predavači na ovom seminaru, biće predstavnici Poreske uprave RS.
Napominjemo da će se seminar na ovu temu održati i u područnim komorama u sledećim terminima:
• 06.10.2016. godine u Banjoj Luci, sa početkom u 10:00 časova
• 07.10.2016. godine u Prijedoru, sa početkom u 10:00 časova
• 10.10.2016. godine u Doboju, sa početkom u 10:00 časova
• 12.10.2016. godine u Trebinju, sa početkom u 10:00 časova
• 13.10.2016. godine u Istočno Sarajevo, sa početkom u 10:00 časova
• 14.10.2016. godine u Bijeljini, sa početkom u 11:00 časova
Učešće na seminaru je besplatno, a zbog ograničenog broja mjesta, molim Vas da potvrdite svoj dolazak na seminar u Banjoj Luci, najkasnije do utorka, 04.10.2016. godine, na broj telefona 051/215-043 ili na mejl zoranm@komorars.ba.
„Nauka, praksa, odnos prema međunarodnoj i domaćoj ekonomiji su četiri ključna faktora u ekonomiji za nas u Srpskoj. Ako mi samo prihvatimo teoriju može se desiti da dobijemo apstraktan model ekonomije koji je neprimjenljiv, a ako prihvatimo praksu dobićemo amaterizam“, istakao je Kuzmanović.
U prvom polugodištu 2016. godine u odnosu na prvo polugodište 2015. godine, prema podacima RZS RS, izvoz je povećan sa 101,7 miliona KM na 131,2 miliona KM, tj. za 29,5 miliona KM ili za 29 odsto, dok je uvoz smanjen sa 359,8 miliona KM na 349,5 miliona KM, tj. za 10,3 mil. KM ili za 2,9 odsto.
Ministarstvo industrije, energetike i rudarstva RS ima u planu pripremu izmjena i dopuna Zakona o privrednim društvima u toku 2016. godine.
Shodno planiranoj aktivnosti, pozivamo predstavnike poslovne zajednice da Privrednoj komori Republike Srpske dostave svoje prijedloge i sugestije o potrebi izmjena ili dopuna odredbi važećeg Zakona o privrednim društvima, kako bi omogućili ugradnju zahtjeva poslovne zajednice već u prvoj fazi kreiranja teksta izmjena i dopuna Zakona.
Važeći Zakon o privrednim društvima dostupan je na linku https://komorars.ba/poslovno-okruzenje/normativni-okvir/privredno-sistemske-oblasti/privredna-drustva/
Predsjednik Privredne komore Republike Srpske Borko Đurić rekao je da je obim robne razmjene između Republike Srpske i Ruske Federacije prošle godine iznosio 710 miliona KM, od čega se na izvoz iz Srpske odnosi manje od 23 miliona KM.
Privredna komora Republike Srpske, u okviru Evropske mreže preduzetništva EEN, a u saradnji sa Agencijom za nadzor nad tržištem BiH i Inspektoratom Republike Srpske organizuje radionicu na temu: “Plasman bezbjednih neprehrambenih proizvoda na tržište i obaveze poslovnih subjekata”. Radionica že biti odžana 01.06.2016. godine u prostorijama Privredne komore Republike Srpske a iste je upoznati poslovne subjekte koji se bave proizvodnjom, uvozom i distribucijom neprehrambenih proizvoda s njihovim obavezama, pravima i zahtjevima prilikom plasiranja na tržište određenih grupa neprehrambenih proizvoda.
Privrеdnа kоmоrа Rеpublikе Srpskе, u sаrаdnji sа Instituоm zа аkrеditоvаnjе BiH (BАТА), Kооrdinаciоnim tiјеlоm zа infrаstrukturu kvаlitеtа Vlаdе Rеpublikе Srpskе i Мinistаrstvоm zа еkоnоmskе оdnоsе i rеgiоnаlnu sаrаdnju Rеpublikе Srpskе, оrgаnizuјe sеminаr na temu “Аkrеditоvаnjе tiјеlа zа оcјеnu usаglаšеnоsti – ispitne i kalibracione lаbоrаtоriје, inspеkciјskа i setrifikоvаnа tiјеlа u Bоsni i Hеrcеgоvini”
Seminar će se održati u srijedu, 25.05.2016. godine sa početkom u 09:30 časova, u prostorijama Privredne komore Republike Srpske u Banjoj Luci.
Cilј sеminаrа је upоznаvаnje tiјеlа zа оcјеnu usklаđеnоsti sа sistеmоm аkrеditаciје u Bоsni i Hеrcеgоvini, kао i sа prоcеdurаmа аkrеditаciје u sklаdu sа zаhtјеvimа sеriје stаndаrdа BAS EN ISO 17000. Takođe, nа sеminаru ćе biti prеdstаvlјеnа i ulоgа Kооrdinаciоnоg tiјеlа zа infrаstrukturu kvаlitеtа RS u оblаsti аkrеditаciје.
Imајući u vidu znаčај аkrеditаciје kao fоrmаlnоg priznаnjа dа је nеkо tiјеlо zа оcјеnjivаnjе usаglаšеnоsti kоmpеtеntnо dа prоvоdi аktivnоsti оcјеnjivаnjа usаglаšеnоsti u sklаdu sа mеđunаrоdnо prihvаćеnim prаvilimа, pоzivаmо Vаs nа sеminаr, a zainteresovani koji žele da prisustvuju pomenutom događaju, mogu se prijaviti na e-mail: zeljkaj@komorars.ba.
Rok za prijavu je 23.05.2016. godine.
Kontakt osoba u Komori je Željka Milić, telefon: 051 222 990.
Privredna komora Republike Srpske, u okviru Evropske mreže preduzetništva EEN i u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj EBRD, organizuje seminar na temu „Kako povećati vrijednost preduzeća – Procjena vrijednosti prduzeća “
Seminar će se održati u utorak, 17.05.2016. godine sa početkom u 10:00 časova, u prostorijama Privredne komore Republike Srpske u Banjoj Luci.
Tokom seminara doćiće se do odgovora na pitanja, kao što su:
• Kako procijeniti vrijednost kompanije – teorija i praksa?
• Koje su osnove za donošenje odluke o vrijednosti preduzeća?
• Kako izgleda tržište potencijalnih kupaca preduzeća?
• Šta čini vrijednost preduzeća? i
• Kako dugoročno povećati vrijednost preduzeća?
Ovaj seminar se organizuje u okviru programa koji finansira EU, a implementira EBRD kroz program „Podrška konkuretnosti malih i srednjih preduzeca“. Program će podržati više od 130 malih i srednjih poduzeća u BiH, kroz savjetodavne projekte oslanjajući se na stručnost međunarodnih i domaćih konsultanata. Osim toga, program će širiti najbolje prakse kroz događaje i aktivnosti na podizanju svijesti, kako je to definisano u Aktu o malim i srednjim poduzećima, u kombinaciji s obukama za lokalne konsultante, preduzetnike i menadžere.
Svi zainteresovani privrednici, koji žele da prisustvuju pomenutom događaju, mogu se prijaviti na e-mail: zeljkaj@komorars.ba.
Rok za prijavu je 15.05.2016. godine.
Kontakt osoba u Komori je Željka Milić, telefon: 051 222 990.
Na Takmičenju mogu učestvovati svi stanovnici Republike Srpske koji imaju realizovanu inovaciju ili koja je pred neposrednom realizacijom, uz uslov da su oformili tim od najmanje tri člana.
Vlada Republike Srpske na 8. posebnoj i 25. radno-konsultativnoj sjednici razmatrala je Radnu verziju Ekonomske politike Republike Srpske za 2016. godinu.
Prijedloge i sugestije možete dostaviti na mail: draganak@komorars.ba ili zeljkaj@komorars.ba
Radna verzija Ekonomske politike RS za 2016. godinu dostupna je na ovom linku.
Proba
Projekat ima kodni naziv „Titan“ i njegovi promoteri su dobili dozvolu da utrostruče broj članova svoje ekipe koja trenutno ima 600 ljudi, dodaje „Volstrit džornal“, a prenosi Rojters.„Volstrit džornal“ je objavio i da Epl ne planira da njegovo prvo e-vozilo bude potpuno autonomno.
Epl nije bio dostupan za komentar informacije.
Vrijednost robne razmjene RS sa inostranstvom u prvoj polovini godine dostigla je 1,702 milijarde evra, a u odnosu na isti period 2014. smanjeni su i izvoz i uvoz, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Iz RS je u prvih šest mjeseci na ino-tržište izvezena roba vrijedna 633,04 miliona evra, što je za 4,7 odsto manje u odnosu na isti period prethodne godine. Najveća izvozna tržišta bila su Italija, Srbija, Njemačka, Slovenija i Austrija.
Uvoz je istovremeno smanjen za 8,8 odsto na 1,069 milijardi evra. Najviše inostrane robe stiglo je iz Srbije, Rusije, Italije, Njemačke i Kine.
Spoljnotrgovinski bilans Srpske sa inostranstvom i dalje je negativan, a deficit je na kraju prvog polugodišta dostigao 436,02 miliona evra. Pokrivenost uvoza izvozom u istom periodu je iznosila 59,2 odsto.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da su glavni izvozni potencijali Srpske bili poljoprivredni i prerađivački proizvodi, odnosno drvoprerađivački i sektor proizvodnje električne energije. Iako je uvoz poljoprivrednih proizvoda porastao za 11,7 odsto, on je kompenzovan skokom izvoza u sektoru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za 22,3 odsto.
Direktor Sektora granskih udruženja u Privrednoj komori RS Pero Ćorić kaže da je dobro što je pozitivan indeks na strani izvoza, ali da je situacija još teška zbog vanrednih okolnosti usljed prošlogodišnjih poplava.
– Privrednici iz Srpske i godinu nakon poplava su u teškoj situaciji i prilično su nezadovoljni jer su izostali povoljniji krediti za privredu i dodatna sredstava iz Fonda solidarnosti – kaže Ćorić.
On dodaje da su posljedice poplava uzele danak u prerađivačkom sektoru, čiji je izvozni učinak u prvih šest mjeseci ove godine smanjen za 3,2 odsto, dok je uvoz u istoj oblasti porastao za 2,4 odsto.
– Prerađivačka industrija je generator razvoja i ključ za rast izvoza i trebalo bi joj posvetiti više pažnje u narednom periodu. Srpska bi trebalo da iskoristi komparativne prednosti kojima raspolaže i da uveže primarnu proizvodnju sa plodnih oranica Lijevča polja, Semberije i Posavine sa prerađivačkom industrijom, kako bismo izvozili finalni proizvod sa visokom dodatnom vrijednošću – istakao je Ćorić.
Zemlje u koje smo najviše izvozili (miliona evra)
Italija 121,66
Srbija 82,93
Njemačka 63,61
Slovenija 60,95
Austrija 57,15
Zemlje iz kojih smo najviše uvozili (miliona evra)
Srbija 183,86
Rusija 154,48
Italija 139,48
Njemačka 84,48
Kina 72,34
Izvor: Glas Srpske
Home Page | Legal Notes | Imprint | Contact
All Rights Reserved. Do not copy without permission! 562-099-00000-797-43 NLB Razvojna Banka a.d. Banja Luka.
Chamber of Commerce and Industry of Republic of Srpska, Branka Ćopića 6, 78000 Banja Luka, Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina,
Tel. + 387 51 493 120, 493 121/ Fax. +387 51 493 126, E-mail:info@komorars.ba, www.business-rs.ba
