Vrijednost robne razmjene RS sa inostranstvom u prvoj polovini godine dostigla je 1,702 milijarde evra, a u odnosu na isti period 2014. smanjeni su i izvoz i uvoz, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Iz RS je u prvih šest mjeseci na ino-tržište izvezena roba vrijedna 633,04 miliona evra, što je za 4,7 odsto manje u odnosu na isti period prethodne godine. Najveća izvozna tržišta bila su Italija, Srbija, Njemačka, Slovenija i Austrija.
Uvoz je istovremeno smanjen za 8,8 odsto na 1,069 milijardi evra. Najviše inostrane robe stiglo je iz Srbije, Rusije, Italije, Njemačke i Kine.
Spoljnotrgovinski bilans Srpske sa inostranstvom i dalje je negativan, a deficit je na kraju prvog polugodišta dostigao 436,02 miliona evra. Pokrivenost uvoza izvozom u istom periodu je iznosila 59,2 odsto.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da su glavni izvozni potencijali Srpske bili poljoprivredni i prerađivački proizvodi, odnosno drvoprerađivački i sektor proizvodnje električne energije. Iako je uvoz poljoprivrednih proizvoda porastao za 11,7 odsto, on je kompenzovan skokom izvoza u sektoru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za 22,3 odsto.
Direktor Sektora granskih udruženja u Privrednoj komori RS Pero Ćorić kaže da je dobro što je pozitivan indeks na strani izvoza, ali da je situacija još teška zbog vanrednih okolnosti usljed prošlogodišnjih poplava.
– Privrednici iz Srpske i godinu nakon poplava su u teškoj situaciji i prilično su nezadovoljni jer su izostali povoljniji krediti za privredu i dodatna sredstava iz Fonda solidarnosti – kaže Ćorić.
On dodaje da su posljedice poplava uzele danak u prerađivačkom sektoru, čiji je izvozni učinak u prvih šest mjeseci ove godine smanjen za 3,2 odsto, dok je uvoz u istoj oblasti porastao za 2,4 odsto.
– Prerađivačka industrija je generator razvoja i ključ za rast izvoza i trebalo bi joj posvetiti više pažnje u narednom periodu. Srpska bi trebalo da iskoristi komparativne prednosti kojima raspolaže i da uveže primarnu proizvodnju sa plodnih oranica Lijevča polja, Semberije i Posavine sa prerađivačkom industrijom, kako bismo izvozili finalni proizvod sa visokom dodatnom vrijednošću – istakao je Ćorić.
Zemlje u koje smo najviše izvozili (miliona evra)
Italija 121,66
Srbija 82,93
Njemačka 63,61
Slovenija 60,95
Austrija 57,15
Zemlje iz kojih smo najviše uvozili (miliona evra)
Srbija 183,86
Rusija 154,48
Italija 139,48
Njemačka 84,48
Kina 72,34
