Uspostavljanje inovativnog eko sistema fokusiranog na unapređenje investicija i jačanje konkurentnosti malih i srednjih preduzeća, tema je konferencije koju je Privredna komora Republike Srpske organizovala danas u Banjoj Luci, u okviru međunarodnog projekta SHIPMENTT.
Direktor Privredne komore Srpske Pero Ćorić naveo je da je cilj ovog projekta izlazak domaćih preduzeća na inotržišta, u saradnji sa preduzećima iz drugih zemalja, jer je tržište BiH, odnosno Srpske, izuzetno malo.
„Najviše je potrebno da potenciramo odnos privrede u cjelini sa naučno-istraživačkim organizacijama. Kroz naše studijske posjete, prije svega Italiji i Španiji, sagledali smo kako preduzeća iz tih zemalja sarađuju sa visokoškolskim i naučno-istraživačkim organizacijama i želimo ovom konferencijom da pokažemo kako da ta njihova iskustva ovde prenesemo“, dodao je Ćorić.
On je naveo da je cilj u zemljama u kojima se dugo godina sprovodi projekat „Shipmentt“ da se uradi 100 inovacija i da se zaposli desetine hiljada lica i stvore značajni prihodi.
Ministar za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske Srebrenka Golić poručila je danas da se sva sadašnja postrojenja u privredi moraju prilagođavati evropskim normativima kada je riječ o zaštiti životne sredine.
Golićeva je naglasila da Srpska ima još relativno sačuvanu netaknutu prirodu, koja pruža priliku za zeleni razvoj, zelenu ekonomiju koja na potpuno nov način omogućava veliki broj radnih mjesta u različitim sektorima privređivanja, a koji iskorištavaju sve resurse na najviše održive načine.
Cilj Srpske, dodala je ona, treba biti razvoj na principima cirkularne ekonomije koja se javlja u više oblika zelene, plave, do ekonomije održivog razvoja, što u suštini predstavlja platformu takozvane četvrte industrijske revolucije.
„Prije svega, moramo shvatiti da u ovom razvoju treba krenuti od informaciono-komunikacionih tehnologija koje su danas ključni razvojni resurs u savremenom svijetu i na kojoj su bazirani informaciono društvo i digitalna ekonomija. Sama tema ove konferencije jeste jačanje privrednih kapaciteta u smislu zaštite životne sredine, što govori da plava, zelena ekonomija, privredni resursi mogu biti pokretači privrednog razvoja kroz inovaciono-komunikacione tehnologije bez narušavanja životne sredine“, naglasila je Golićeva.
Ona je navela da su konferencije ovog tipa bitne i za političare koji treba temama od interesa za građane da proklamuju zdrav život, zdravu životnu sredinu i sve inovaciono-komunikacione tehnologije koje će biti u fokusu zdravog ambijenta, a koji omogućava daleko veći privredni rast nego sadašnje tehnologije.
Golićeva je dodala da savremeni svijet u informaciono-komunikacionim tehnologijama sagledava posebno njihov zeleni potencijal, mogućnost da se putem tih tehnologija štede resursi i maksimalno iskorišćavu s ciljem kreiranja novih dodatnih vrijednosti.
Pomoćnik ministra za razvoj malih i srednjih preduzeća Republike Srpske Zoran Savić rekao je da Ministarstvo privrede i preduzetništva Srpske u okviru podrške privredi svoj fokus daje i na zelenu ekonomiju, pretežno na mala i srednja preduzeća.
„Jako je bitno dati fokus na inovacije, na nove tehnologije, na zaštitu životne srdine, što je opredjeljenje i ovog ministarstva, a nadam se i privrede Srpske“, dodao je Savić.
Goran Gajić iz firme „Smiljevac prom“ iz Lopara, koja se bavi proizvodnjom jahti i velikih čamaca, rekao je da ova firma radi za poznatog kupca u Austriji, firmu „Sandin“, poznat brend u nautici, istakavši da je odnos Vlade i Privredne komore Srpske prema malim i srednjim preduzećima u „uzlaznoj putanji“, ali da uvijek može bolje.
Nakon plenarnog dijela, održana su dvije panel diskusije na temu internacionalizacije poslovanja i zaštite životne sredine, a predstavljeni su i neki od dostupnih grant sredstava namijenjenih domaćim privrednicima.
Konferenciji su, osim predstavnika Vlade Republike Srpske i lokalnih zajednica, prisustvovali brojni privrednici i predstavnici domaćih i međunarodnih institucija i organizacija.
Vodeći partner na projektu SHIPMENTT je Fondacija za istraživanje i tehnologiju Grčke, a ostali partneri su: AREA tehnološki park, Italija, ASTER, Italija, Privredna komora Republike Srpske, Regionalna razvojna Agencija Zlatibor, Privredna komora Crne Gore, Privredna komora Venecije, Tehnocentar Univerziteta iz Maribora, Regionalna razvojna agencija Vlora, Albanija i Razvojna agencija iz Šibenika.
