U Republici Srpskoj u 2023. godini treba pove\u0107ati fizi\u010dki obim proizvodnje, ekonomsku stabilnost i nezavisnost energetskog sistema, izjavio je Srni predsjednik Privredne komore Srpske Pero \u0106ori\u0107.
\n\u0106ori\u0107 ka\u017ee da privrednici u 2023. o\u010dekuju da se zadr\u017ee postoje\u0107i dobri trendovi iz 2022, te zaustave negativna kretanja zbog o\u010dekivanja te\u0161ke i neizvjesne poslovne godine.<\/p>\n
“Treba pove\u0107ati broj zaposlenih i tako zaustavljati odliv stanovni\u0161tva iz Republike Srpske”, naveo je \u0106ori\u0107 u intervjuu Srni. Uz ovo, naglasio je \u0106ori\u0107, potrebno je reformisati javna preduze\u0107a i staviti ih u funkciju razvoja privrede. Prema njegovim rije\u010dima, to su samo neki od ciljeva koje treba realizovati da bi se dobio dobar osnov.<\/p>\n
“Prognoze govore da \u0107e energetska kriza u EU biti prisutna najmanje do polovine 2023. godine, \u0161to \u0107e se sigurno negativno odraziti na poslovanje privrede Srpske s obzirom na to da na\u0161a privreda sa EU ima najve\u0107u spoljnotrgovinsku razmjenu”, ka\u017ee \u0106ori\u0107.<\/p>\n
On je naveo i da poslovna zajednica o\u010dekuje od Vlade Republike Srpske da prepozna neophodnost nastavka digitalizacije i tehnolo\u0161kog osposobljavanja privrede \u0161to bi bilo osnov za pove\u0107anje produktivnosti i efikasnosti, a samim tim i njene konkurentnosti.<\/p>\n
“Mislim da je zbog toga neophodno da se tokom 2023.godine pove\u0107a planirani iznos od 14,6 miliona KM za tehnolo\u0161ki razvoj i nabavku opreme kako bi se promoglo privredi da se ula\u017ee u tehnolo\u0161ko unapre\u0111enje, jer bi se time ohrabrili poslodavci da ula\u017eu u privredu”, ka\u017ee \u0106ori\u0107.<\/p>\n
On je naglasio i neophodnost ja\u010deg prilago\u0111avanja obrazovanja potrebama privrede sa sve ve\u0107im u\u010de\u0161\u0107em dualnog obrazovanja, ali i prekvalifikacije i dokvalifikacije odraslih, jer je evidentan nedostatak svih profila radne snage, sa \u010dime \u0107e biti suo\u010dena privreda Republike Srpske i u narednom vremenu. \u0106ori\u0107 je istakao da je potrebno da se izvr\u0161i reforma uprave radi smanjenja sive ekonomije, administrativnih procedura, parafiskalnih optere\u0107enja, navode\u0107i da je reforma uprave uvijek bila zastupljena u programima ekonomskih reformi, ali se veoma sporo realizuje, \u0161to mo\u017ee biti ko\u010dnica razvoja u nekom vremenu.
\n\u0106ori\u0107 je rekao da je zvani\u010dna inflacija za deset mjeseci 2022. godine bila 15,5 odsto, te da je evidentno da su spoljni inflatorni faktori uticali na kretanje cijena u Republici Srpskoj.<\/p>\n
“Sam podatak da je za deset mjeseci 2022. godine spoljnotrgovinski deficit Srpske pove\u0107an za 408 miliona KM, govori o zna\u010dajnom pove\u0107anju cijena repromaterijala, robe \u0161iroke potro\u0161nje, industrijskih proizvoda na svjetskom tr\u017ei\u0161tu, a \u0161to je apsorbovano i uvezeno u Republiku Srpsku”, konstatovao je \u0106ori\u0107. On je naglasio da \u0107e cijene nafte, gasa, elektri\u010dne energije, \u010delika i dalje odre\u0111evati tok inflatornih kretanja u EU, \u0161to \u0107e se preliti u Republiku Srpsku.<\/p>\n
Uz ocjenu da su najvi\u0161e pove\u0107ane cijene hrane i pi\u0107a, te prevoza, \u0106ori\u0107 smatra da rje\u0161enje mo\u017ee biti i to da se dr\u017eava odrekne nekih svojih prihoda u vidu nameta na pojedine proizvode ili da pove\u0107anje prihoda obezbije\u0111enog po tom osnovu koristi za subvencionisanje odre\u0111ene grane privrede, te ograni\u010di mar\u017ee bez pau\u0161alnih ocjena.<\/p>\n
“Generalno gledano ovo je jedan od najve\u0107ih problema koji \u0107e se preliti u 2023. godini”, naglasio je \u0106ori\u0107.<\/p>\n
\u0106ori\u0107 ka\u017ee da je u 2022. godini poslovanje bilo suo\u010deno sa mnogim ote\u017eavaju\u0107im okolnostima kao \u0161to su pitanje energije, inflacije, nedostatak radne snage, stalni pritisci na pove\u0107anje plata, nedostatak repromaterijala…<\/p>\n
“Bitan faktor bilo je stanje i kretanje u EU kao posljedica energetske krize, politi\u010dkih de\u0161avanja, inflacije, pa su sve privredne grane bile u problemima, \u0161to se prelivalo i na nas”, rekao je \u0106ori\u0107.<\/p>\n
On je istakao da je u 2022.godini proizvodnja obu\u0107e imala dosta posla da \u010dak nije mogla ispuniti sve narud\u017ebe, \u0161to je dobro, te da \u0107e taj sektor imati posla i u 2023. godini.
\n\u0106ori\u0107 je naveo da je industrijska proizvodnja u 2022. u odnosu na 2021. godinu ve\u0107a za tek 1,3 odsto, da je inflacija bila dvocifrena, nominalan rast plata za 16,7 odsto, izvoz za 26 odsto, a uvoz za 30,5 odsto, te naplata javnih prihoda za 14 odsto.
\n“Kada se gledaju ti odnosi, vidljivo je da pove\u0107anja nisu posljedica privrednih aktivnosti ve\u0107 okolnosti i uslova u kojima je privreda poslovala u 2022. godini i sve je to uticalo na smanjenu likvidnost privrede”, ka\u017ee on.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U Republici Srpskoj u 2023. godini treba pove\u0107ati fizi\u010dki obim proizvodnje, ekonomsku stabilnost i nezavisnost energetskog sistema, izjavio je Srni predsjednik Privredne komore Srpske Pero \u0106ori\u0107.<\/p>\n","protected":false},"author":6,"featured_media":43716,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[55,53],"tags":[],"acf":[],"yoast_head":"\n